7. фебруар у 19ч.

Монодрама

на Златибору

У суботу, 7. фебруара, у 19 часова, у оквиру манифестације „Духовним стопама” Хаџи Петар Божовић извешће монодраму „Тако је говорио владика Николај”.

Ова монодрама је својеврсна проповед значајног српског духовника и мислиоца, у којиј се прожимају све теме о којима је промишљао и писао - Бог, духовност, Србија, љубав, пад човека...

Улаз је слободан. 

Локација Културни центар Златибор на

Google maps

фебруар 2026.

Епархија Жичка

Агенција Јеж

Фебруар 2026:

• 05-09. фебруар: Евија, Егина, Солун – 250 €
• 13-17. фебруар: Егина, Атина, Солун – 250 €
• 14-17. фебруар: Светиње Далмације – 19.900 дин
• 20-22. фебруар: Херцег Нови – Дани мимозе – 12.000 дин.
• Календар путовања агенције Јеж

Јаме Церова у Мушветама на Златибору

Надлежни Општине Чајетина донели су одлуку да подрже истраживање масовне гробнице у јами Церова, у овдашњем селу Мушвете. Скелете страдалника с краја Другог светског рата чије су руке пре ликвидације биле везане жицом, на дну пећине пронашао је фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић, из Пригревице код Апатина, а локална власт је реаговала само дан након објављивања ових сазнања у „Новостима“.

Подсетимо, Ћелић је са колегама из београдског клуба „Асак“ сишао у неистражену пећину на брду Церова, трагом предања најстаријих мештана о постојању две масовне гробнице у овом крају.

– На дубини од око 15 метара отвара се пространа дворана, на чијем крају сам угледао десетак костура. Око костију ручних зглобова видео сам жицу, а у делу јаме под отвором, неко је набацао брдо камена испод кога се налази ко зна колико још скелета – рекао је Ћелић „Новостима“.

На површини масовне гробнице Ћелић је видео још и опанке, цокуле, појасеве, табакере, огледалца и друге личне ствари страдалих. Војних обележја није било, изузев једне значке Савеза скаута краљевине Југославије. Даља истраживања могла би расветлити трагичан догађај и потомцима страдалих омогућити да своје најмилије достојанствено сахране. Због даљих истраживања о открићу је обавештено тужилаштво у Ужицу.

– Наш план је био да пећину у Мушветама истражимо и ставимо у функцију као још једно изузетно туристичко одредиште. То ће бити учињено, када се усуд страдалих расветли и када им подигнемо споменик какав заслужују. Надам се да ћемо пронаћи потомке страдалника, како бисмо жртве достојно сахранили по православном обреду – рекао је Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина.

Најстарији Златиборци се сећају да су повратницима из рата истакнути комунисти из ужичког краја обећавали слободу, „ако нису окрвавили руке“. Затим су одвођени у кафану у центру Чајетине, где су у некој врсти полузатвора – славили крај рата и какав-такав срећан усуд. Одатле су уместо кућама, одвођени над јаме. Ту су сурово и без пресуде ликвидирани.

Према подацима из литературе и по сведочењима најстаријих мештана, овде су ликвидирани четници, повратници из рата, којима је претходно обећана слобода ако се предају. По овим изворима, у овом крају је ликвидирано између две и три стотине српских младића старих од 16 до 20 година, који су се преко Дрине, из Босне на крају рата враћали својим кућама у Kосјерић, Ваљево и бројна села западне и југозападне Србије, каже Ђелић.

понедељак, среда, петак, недеља

у храму Архангела Гаврила Чајетина

Акатист Пресветој Богородици - понедељком

Акатист Пресветој Богородици за здравље, заштиту, утеху и милост свог Православног рода сваког понедељка у 17:00 часова ће се служити у храму Архангела Гаврила у Чајетини.

Акатист светом Нектарију Егинском - средом

По благослову настојатеља храма презвитера Петра Лазића сваке среде у 17:00 часова ће се служити акатист светом Нектарију Егинском за здравље, заштиту, утеху и милост свог Православног рода.

Акатист Василију Острошком - петком

Акатист светом Василију Острошком по благослову свештенства храма ће се сљужити сваког петка у 17:00 часова.

Акатист Архангелу Гаврилу - недељом

По благослову свештенства храма сваке недеље у 17:00 часова ће се служити акатист светом Архангелу Гаврилу за здравље, заштиту, утеху и милост свог Православног рода.

Света Литургија: недељом и празником у: 08:00ч.

Вечерње: сваким даном у: 17:00ч.

у Чајетини

Светосавска академија 2026. године одржана је у Дому културе Чајетина, у организацији Црквене општине Чајетина и Храма Светог Архангела Гаврила.

Велико хвала свим учесницима на љубави, труду и посвећености.

Срећан и благословен празник Светог Саве!

26. јануар 2026. у 19ч.

Дом културе у Чајетини

Српска православна црквена општина чајетинска и Храм Светог архангела Гаврила позивају вас на Светосавску академију, посвећену лику и делу Светог Саве – утемељивача наше духовности, културе и идентитета.

Добро дошли!

Христос воскресе!

за дочек Српске Нове Године

Заједничком молитвом, благодарењем и љубављу у радости и миру, сабрани у светом храму у поноћ 13. јануара, дочекајмо Нову Годину по Јулијанском календару светом Литургијом и молебаном у храму Светог Архангела Гаврила у Чајетини.

Мир Божији — Христос се роди!

У оквиру свечане Архијерејске литургије у Храму Светог Архангела Гаврила у Чајетини, коју је служио Архиепископ и Митрополит жички Г-дин Јустин, уприличена је додела ордена Светог Kраља Милутина коју је у име општине Чајетина и њених мештана примио председник Општине, Милан Стаматовић ...glas čajetine и Видео запис.

Обележавање јубилеја 135 година цркве Светог Архангела Гаврила у Чајетини почело је величанственом изложбом у библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“.

Иницијатива за изградњу храма потекла је 1886. године од трговца Сретена Мићића. На његовом имању је уз прилоге и помоћ тадашњих чајетинских мештана и верника изграђен храм, који је 1890. године освештао епископ жички Сава Дечанац. Црква је посвећена Светом Архангелу Гаврилу, доносиоцу Благовести Девици Марији. Током деценија храм је мењао изглед, обнављан је и дограђиван. Припрата и нови звоник су изграђени 1963, освештао их је епископ Василије, а 1990. године обележено је 100 година постојања уз службу епископа Стефана. Након једног века без живописа, 2022. је завршено осликавање и нови парохијски дом када је садашњи епископ жички Јустин извршио такозвано мало освештање.

Изложба је подељена у три сегмента. На првом је преглед историјата храма са кључним моментима и актерима, у другом су изложени предмети који су раније коришћени у богослужењима и обредима, а посебан утисак у амбијенту библиотеке оставља реконструисан олтар са оригиналним дверима које су раније биле у цркви. Ауторка изложбе Снежана Ђенић наглашава велики утицај цркве на живот локалног становништва и чајетинкси храм је чувар духовности који држи клицу опстанка и очување националне свести, вере и писма.

Чајетинску цркву посећивали су и српски краљеви, Александар Обреновић и Петар I Карађорђевић. Изложба приказује и драгоцене архивске детаље из живота становништва који се везују за цркву као што су свадбе или сабори, и доноси изглед чајетинске варошице у ранијим временима. Црква је деценијама помагана од стране локалног становништва, и у тешким годинама, а значајан је и удео локалне самоуправе.  

Од првог свештеника, Миливоја Обрадовића у Чајетини је службовало 16 пароха. Један од њих је и протонамесник Милош Босић који је своју свештеничку службу и започео управо у Чајетини, а на отварању изложбе је нагласио апостолску и мисионарску улогу цркве, говорио стихове песме „Сламке“ Милутина Букаре.

Изложбу „135 година саборности“ прати књига чији је рецезент историчарка уметности Катарина Доганџић Мићуновић која је подсетила на уметнике и архитекте чији је рад видљив у храму од Миломира Тадића, Павла Чортановића, Јарослава Кратине до Бранка Игњатовића.

Обележавање јубилеја 135 година чајетинског храма наставља се у петак вечерњом литургијом и представљањем монографије „Небеска сила Светог Архангела Гаврила“. На отварању изложбе која ће бити отворена током лета наступио је црквени хор „Свети Георгије“ из Ужица.

Видео запис: Zlatiborpress

Председник Општине Чајетина Милан Стаматовић свечано је данас уручио игуману манастира Хиландар архимандриту Методију одлуку Скупштине општине о преносу власништва над 70 хектара земљишта на Златибору а у сврху пројекта изградње научно-образовних кампова манастира Хиландар. Захваљујући се, игуман Методије је притом даровао златник краља Милутина Општини Чајетина.

Општине Чајетина је донела једну од најзначајнијих одлука у историји постојања општине, а то је пренос 70 хектара земљишта на Златибору манастиру Хиландар, у циљу реализације научно-образовних кампова, који би потом прерасли у образовну установу у оквиру система средњошколског образовања Републике Србије.